PREDSTAVLJENE ANALIZE REZULTATA OVOGODIŠNJIH KONKURSA KOJI SU BILI RASPISANI ZA FINANSIRANJE PROJEKATA I PROGRAMA U OBLASTI KULTURE I SAVREMENOG STVARALAŠTVA

Rezultati analize pokazuju, posebno na pokrajinskom nivou Vojvodine, da konkurse odlikuje netransparentna procedura i problematična raspodela sredstava, često i nezakonita, rekla je 7. juna na konferenciji za novinare predsednica Upravnog odbora NKSS dr Vida Knežević, pominjući kao poseban problem ove godine znatno kašnjenje objavljivanja rezultata konkursa Ministarstva kulture i informisanja (MKI), čime se obesmišljava sama procedura i znatno otežava rad aktera na kulturnoj sceni kojima preostaje samo pola godine da realizuju projekte.
U okviru analize konkursa na različitim nivoima vlasti, kao poseban problem navedeni su “sumnjivi projekti”, kojih je ukupno utvrđeno 107, a podržani su sa čak 1,24 miliona evra.
Reč je o četiri grupe projekata koji se pojavljuju manje-više na svim nivoima konkursa. To su: projekti fantomskih organizacija koje čine organizacije koje su registrovane u APR-u ali nisu poznate u javnosti ili nemaju prethodnih aktivnosti, zatim projekti organizacija koje imaju prethodne aktivnosti, ali se ne bave kulturom (nego trgovinom, biznisom, poljoprivredom…), te projekti organizacijama koje su osnovane neposredno pred konkurs i projekti organizacija koje nisu registrovane u Pokrajini Vojvodini ili gradu gde se raspisuje konkurs, a dobili su podršku, poput projekata iz Kragujevca podržanih u Beogradu, ili iz Beograda podržanih na vojvođanskom konkursu.
Strukturalni problem na različitim nivoima konkursa su i organizacije “predatori”, odnosno one čiji projekti već godina dobijaju ogroman deo budžeta na svim konkursima, ostavljajući za ostale samo mrvice, Kao najizrazitiji primer naveden je Beogradski festival igre koji je na konkursu MKI dobio 12 miliona dinara (25% budžeta konkursa za umetničku igru), na konkursu Sekretarijata za kulturu Beograda 4 miliona dinara (40% ukupnog budžeta konkursa) i na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine 2 miliona dinara (10% konkursa). Kao “predatorske” organizacije navedeni su i Zillion films Lazara Ristovskog (podržan sa po 2 miliona dinara na konkursu MKI i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu) i Rasta internacional Emira Kusturice, koji je za Međunarodni filmski i muzički festival “Kustendorf” dobio 14 miliona dinara od MKI.
Kao pozitivan primer navedeno je uvođenje institucionalnih grantova za nevladin sektor u Novom Sadu (sufinansiranje tekućih rashoda i izdataka udruženja u kulturi koja doprinose razvoju kulture i umetnosti), koje bi trebalo primeniti i na ostale nivoe vlasti. Novi Sad je naveden kao pozitivan primer i po velikom broju podržanih projekata (718) i velikim izdvojenim sredstva (225,9 miliona dinara), kao i po značajnim sredstvima izdvojenim za NVO na konkursima EPK. Iako je kao jedno od strukturalnih poboljšanja konstatovano povećanje budžeta za Ministarstvo kulture i informisanja, pa je ove godine duplo veći (13,3 milijardi dinara – 112,85 miliona evra) nego 2016. recimo (7,5 milijardi dinara – 62,1 miliona evra), procentualno je budžet za kulturu i dalje manji od drugih u regionu i iznosi svega 0,78% ukupnog državnog budžeta (0,86% ako se računa i budžet za informisanje). Pritom je ponovo smanjen deo budžeta MKI za konkurse u oblasti savremenog stvaralaštva (3,86% – ukupno 513,6 miliona dinara, u 2021. godini 4,54%).
“To su mrvice budžeta i dok se sredstva ne povećaju, neće biti ni poboljšanja”, rekao je vođa analitičkog tima dr Predrag Cvetičanin iz Centra za emprijske studije kulture jugoistočne Evrope, pominjući kao poseban problem to što veliki deo budžeta MKI odlazi republičkim ustanovama kulture (oko 60%), a one su skoro sve smeštene u Beogradu (doprinos centralizaciji kulture), piše Seecult.
Ostatak budžeta za kulturu odnosi se najvećim delom na ustanove kulture (oko 60%) u oblasti nasleđa (35%) i savremene produkcije (24%), od kojih su gotovo sve smeštene u Beogradu, pa je to doprinos centralizaciji kulture. Na savremenu kulturnu produkciju odlazi 21%, na kulturno nasleđe 7%, na međunarodnu saradnju (6%), a na rad samog Ministarstva kulture i informisanja (5%) i na priznanja za doprinos kulturi – tzv. nacionalne penzije (2%).
Kao strukturalno poboljšanje, naveden je jasan trend povećanja ulaganja u kulturnu produkciju (ove godine 2,78 milijardi dinara naspram 589,2 miliona 2020), koji se najvećim delom odnosi na savremenu umetničku produkciju (gotovo četvorostruko povećanje u odnosu na 2020, kada je budžet za nasleđe bio duplo veći od savremene produkcije).
Za razliku od nekih drugih nivoa vlasti, MKI je zadržalo solidan način realizacije konkursa (komisije, popis svih prijavljenih, podržanih i odbijenih projekata, obrazloženja za podržane i odbijene…), ali je i na republičkom nivou primećen povećan broj “sumnjivih” projekata koji su podržani (15, 2021. godine bilo ih je sedam).
Iako je MKI podržalo dosad najveći broj projekata (1.079) i namenilo za njih nešto veća sredstva nego prethodne godine (ukupno 513,6 miliona dinara), na neophodnost povećanja budžeta za konkurse ukazuje i podatak da je 36% odobreno, a čak 64% odbijeno, uključujući i brojne koji su generalno pozitivno ocenjeni.
Od ukupno 1.079 podržanih projekata, najveći deo je nevladinig organizacija – 593 (budžetska linija 481), a slede projekti kulturnih institucija – 267 (budžetska linija 463) i preduzeća i drugih ustanova – 219 (budžetska linija 424). Od ukupno raspodeljenih 513.665.000 dinara, nevladinom sektoru dato je 231,9 miliona, kulturnim institucijama 152,2 miliona, a preduzećima i drugim ustanovama 129,4 miliona dinara.
Prosečan iznos odobrenih sredstava po projektu iznosi 476.056 dinara, pri čemu je bitna razlika u odnosu na projekte nevladinih organizacija (prosečno 391.113 dinara) i institucija (u proseku podržane sa 570.225) i preduzeća (prosečno 591.256 dinara). Sredstva kojima su podržani projekti NVO iznose svega 1,74% (1,96 miliona evra) od ukupnog budžeta MKI, a na članice NKSS odlazi svega 0,12% (134.000 evra), pri čemu je 43 podržanih projekata, a 44 su odbijena.
Osim 15 “sumnjivih projekata”, podržanih na konkursu MKI sa 36,5 miliona dinara, kao poseban strukturalni problem navedene su i “lažne” nevladine organizacije, poput Srpske pravoslavne crkve i Dvorskog kompleksa na Dedinju, čiji budžeti pripadaju budžetskoj liniji 481.
Dok je proteklih godina najveću zabrinutost izazivala analiza gradskog konkursa za kulturu u Beogradu, koja je ukazivala na niz nepravilnosti i dovela i do pokretanja još uvek nerešene tužbe protiv nadležnih, Cvetičanin je ovoga puta izdvojio u negativnom kontekstu i konkurs Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, koji je prvi put, inače, i obuhvaćen analizom NKSS.
Na pokrajinskom nivou ukupno je podržano 289 projekata sa 480 miliona dinara, od čega je osam koji se bave infrastrukturom i na koje je otišlo čak 265 miliona dinara, pa je za projekte u kulturi praktično ostalo samo 135 miliona dinara. Od toga je podržano brojčano najviše – 138 projekata nevladinog sektora u kulturi, 104 institucija i 47 preduzeća i ustanova koje se ne bave kulturom, ali je za NVO raspodeljeno svega 41 milion dinara, a za preduzeća i ustanove koje se ne bave kulturom dato je skoro 70 miliona. Prošecno je tako nevladin sektor dobio po oko 300.000 dinara po projektu, a projekti preduzeća podržani su sa po 1,5 milion dinara u proseku. Među podržanim projektima NVO 104 je organizacija koje se bave kulturom, a 25 su projekti drugih nevladinih organizacija.
Dok članice NKSS nisu dobile podršku ni za jedan projekat na pokrajinskom konkursu, podržan je čak 21 “sumnjiv” projekat, a na njih je raspodeljen 51 milion dinara, rekao je Cvetičanin.
Analiza rezultata pokrajinskog konkursa za kulturu pokazuje i da su u oblasti scenske umetnosti, od ukupno 19 odobrenih projekata, tri dobila šest miliona dinara (19. Beogradski festival igre, 9. Šekspir festival i Festival Novi tvrđava teatar), dok je ostalih 16 projekata dobilo samo tri miliona dinara. Takođe, na konkursu za filmsku umetnost od ukupno 60 miliona dinara, pet projekata je dobilo 46,5 miliona dinara (među kojima su i dva projekta kuće Zillion film Lazara Ristovskog i jedan Kontrast studios Radoša Bajića). Primetno je i da su na konkursu za muzičku delatnost deset projekata dobile organizacije koje nisu registrovane za kulturne delatnosti i koje se na bave muzikom, a podržano je i devet projekata iz Beograda, i to sa čak 46 miliona dinara.
Analiza konkursa Novog Sada – EPK 2022 pokazuje da od podržana 163 projekta (sa ukupno oko 200 miliona dinara) najveći deo čine projekti nevladinih organizacija u kulturi, pri čemu su grantovi u solidnim iznosima od milion do 2,5 miliona dinara. Članice NKSS dobile su podršku za četiri projekta u iznosu od 8,6 miliona dinara. I na konkursu EPK, međutim, kako je rekao Cvetičanin, primećeno je 18 “sumnjivih” projekata, za koje je izdvojeno više od 20 miliona dinara.
Konkurs Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, koji godinama već izaziva burne reakcije, ostao je nepromenjen uprkos protestima stručne javnosti. Dok je MKI tokom proteklih godina reagovalo na negodovanja i postepeno unapređivalo konkursnu proceduru, gradske vlasti pokazuju, kako je reao Cvetičanin, fantastičnu izdržljivost da sve ostane po starom.
Od 253 podržana projekta, za koje je izdvojeno ukupno 90,6 miliona dinara, 177 su projekti nevladinog sektora (podržani sa 56,1 miliona dinara), ali je ponovo raspodela problematična, budući da je podržano 27 projekata nevladinih organizacija koje se ne bave kulturom i čak 37 projekata preduzeća koja se ne bave kulturom. Nevladine organizacije koje se bave kulturom dobile su 11 projekata, podržanih sa 34,6 miliona. Među njima je i 13 projekata članica NKSS, podržanih sa ukupno tri miliona dinara.
“Sumnjivih” projekata je, međutim, čak 35 i oni čine 13,8% ukupno podržanih, a dobili su ukupno čak 35 miliona, što je više od trećine ukupnog budžeta izdvojenog za godišnji konkurs u Beogradu.
Uglavnom se radi o fantomskim organizacijama koje nisu registrovane u APR-u, ali ima i organizacija kojima kultura nije delatnost, a njihovi projekti su podržani.
Kao primer, Cvetičanin je naveo Mrežu za poslovni razvoj, koja je dobila 500.000 dinara za projekte “Opera u novom ruhu” i “Operski koncert povodom Svetskog dana muzike” (slično i 2021. godine, kada je dobila 1 milion dinara za projekte “Opera u novom ruhu” i “Operski koncert povodom Svetskog dana opere). Među projektima te organizacije, inače, je i projekat “osnaživanja proivrednika u ruralnim sredinama za efikasnije vođenje biznisa u Vrnjačkoj banji, Trsteniku, Kraljevu, Sjenici, Tutinu i Novom Pazaru”, koji je pokrenula sa Razvojnom agencijom Srbije.
Za razliku od Beograda, konkurs Uprave za kulturu Novog Sada izdvojen je kao svetao primer.
Od ukupno 718 projekata, podržanih sa 225,9 miliona dinara, 27 se odnosi na sufinansiranje tekućih rashoda i izdataka udruženja u kulturi koja svojim radom doprinose razvoju kulture i umetnosti u Gradu Novom Sadu, a podržani su sa pet miliona dinara.
Prema rečima Cvetičanina, novosadski primer pokazuje da nisu tačni dosadašnji navodi u Ministarstvu kulture i informisanja da su institucionalni grantovi za nevladin sektor zakonski nemogući.
Najviše je inače na novosadskom konkursu podržano projekata nevladinog sektora (574 sa 170,3 miliona dinara), dok je na 32 projekta kulturnih institucija raspodeljeno 13,5 miliona, a 112 projekata preduzeća i drugih ustanova dobilo je 25 miliona.
“Sumnjivih” projekata je uočeno 18, a podržani su sa 20 miliona dinara.
Za razliku od Novog Sada, od koga ima svega oko 40.000 manje stanovnika, Niš je za kulturu izdvojio ukupno pet miliona dinara, ali rezultati konkursa još nisu objavljeni.
Analiza konkursa na različitim nivoima pokazala je i da rezultati zapravo doprinose centralizaciji kulture, a prema rečima Cvetičanina, veliki problem gradova u unutrašnjosti upravo su resursi, jer najbolji ljudi odlaze na studije u Beograd i ne vraćaju se više u lokalne sredine.
Na konkursu MKI čak 466 projekata i više od polovine ukupnih sredstava dobile su organizacije iz Beograda. Slično, na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine od 280 projekata, 164 projekta dobile su organizacije iz južnobačkog okruga (Novog Sada), podržana sa 118,6 miliona dinara. Poseban problem predstavlja to što je na konkursu Pokrajinskog sekretarijata Vojvodine podržano devet projekata čiji su nosioci iz Beograda dobili grantove u vrednosti od 46 miliona dinara (oko 390.000 evra). Na konkursu EPK, od 141 podržanog projekta 135 su projekti aktera iz Novog Sada.
Osim NKSS, analizom Konkursa MKI u oblasti likovne, primenjene umetnosti, dizajna i arhitekture bavila se i grupa članova Udruženja likovnih umetnika Srbije, a deo rezultata predstavio je umetnik Branko Milisković, koji već petu godinu ne dobija sredstva za predložene samostalne projekte. Budući da nije usamljen u tom pogledu, Milisković je sa grupom kolega uputio pismo Ministarstvu kulture i informisanja, u kojem je iznela i primedbe na rad članova konkursne komisije koja je podržala 136 projekata, odbila 265, a odlučivala je o raspodeli ukupno 68,95 miliona dinara.
Prema rečima Miliskovića, na tom konkursu primećene su brojne neregularnosti i trend pristrasnog odlučivanja. Kao primer, Milisković je naveo firmu Art for All koja je registrovana za trgovinu na malo polovnom robom, a za projekat “Finding a way” dobila je 1,5 miliona dinara, što je nesrazmerno u odnosu na druge aktere scene koji su, kako je istakao, relevantni, vidljivo rade i menjaju svest društva.
Navodeći da je “primetan trend dodele sredstava po prijateljskoj i poslovnoj osnovi”, Milisković je posebno skrenuo pažnju na to da je komisija, čiji je “predsednik dekan Fakulteta primenjene umetnosti (Goran Čpajak), podržala projekte sedam profesora i saradnika sa FPU sa ukupno 2,6 miliona dinara”.
Prema rečima Miliskovića, većina od 24 podržana pojedinačna projekta su projekti profesora, dok su samostalni umetnici, koji poput njega nemaju prihode, uglavnom odbijeni, iako je preporuka MKI da se upravo njima pruži podrška. Kao obrazloženje je često navedeno da su ti projekti “lična promocija autora i ne utiču na kvalitet zajednice”, rekao je Milisković i ocenio da je u pitanju zapravo diskriminacija samostalnih umetnika.
Kao poseban problem konkursa, Milisković je naveo sve veću podršku privatnim galerijama, a kao primer je naveo galeriju “Zvono” koja “svake godine dobije poprilična sredstva, a gotovo nikad ne radi”.
Milisković je ukazao i na problem kašnjenja konkursa, navodeći da rezultati za mobilnost kasne mesec dana. Kada se raspitao u MKI, rekli su da čekaju odgovor Ministarstva finansija, pa je pitanje onda čemu uopšte Ministarstvo kulture kad očigledno samo raspodeljuje sredstva, dodao je Milisković i dodao da kritika grupe umetnika nije usmerena na one koji su dobili sredstva na konkursu, jer su mnogi zaista zaslužili, već se tiče netransparentnosti i subjektivnog odlučivanja, odnosno situacije koja – ako ne vodi u korupciju, vodi u nepotizam i pristrasno dodeljivanje budžetskog novca.
Milisković i drugi umetnici stoga predlažu uvođenje personalizovanih obrazloženja za podršku ili odbijanje projekata, sistem bodovanja i rang listu kako bi onaj ko konkuriše, a nije dobio sredstva, znao na čemu da poradi sledeće godine. Takođe, smatraju da je potrebno uvesti više kategorija podrške, jer ne mogu se na istom konkursu takmičiti mladi umetnici na početku karijere sa starijim umetnicima. Takođe, smatraju da se ne mogu takmičiti samostalni umetnici i galerije/kulturni centri.
Na osnovu rezultata analize konkursa, kako je najavljeno, NKSS će sa partnerskim organizacijama, poput ULUS-a, srpske sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara – AICA Srbije, Stanice – servisa za savremeni ples i drugih, nastaviti da se bori za transparentnu i demokratsku konkursnu proceduru i raspodelu sredstava na vreme.
Među hitnim merama koje su predložene su uvođenje institucionalnih grantova, povećanje budžeta za konkurse (dugoročni cilj je da to bude 10% ukupnog budžeta za kulturu(, razdvajanje finansiranja institucija kulture od nevladinog sektora, te dalje unapređenje konkursne procedure i evaluacija realizovanih projekata koja mora biti dostupna javnosti…
Kao jedini način da se ti ciljevi postignu istaknuto je udruživanje organizacija i vršenje zajedničkog pritiska na nadležne, jer pojedinačne inicijative ne daju efekte. “Kad smo počeli da radimo analize, bili smo sami. Tek kada smo poceli da se udružujemo i organizujemo, počelo je da sve to ima i efekta“, rekao je Cvetičanin.

Rezultati konkursa u Pdf-u

Umetnici govore, Branislav Dimitrijević i Branko Milisković, 26. maj 2022, 19h, Krokodilov centar

U prvoj epizodi druge sezone serijala Umetnici govore, gost istoričara umetnosti Branislava Dimitrijevića bio je Branko Milisković, umetnik čiji rad je posvećen živom performansu u trajanju, monooperi, kabareu, fotografiji, zvuku i filmu. Podsećamo vas da je u pet epizoda prve sezone serijala Umetnici govore Branislav Dimitrijević vodio razgovore sa Slavkom Bogdanovićem, Milicom Tomić, Miloradom Mladenovićem, Katarinom Zdjelar i Milenom Putnik. Branko Milisković (1982, Beograd) studirao je na Fakultetu likovnih umetnosti, a BFA studije nastavio je kao stipendista Vlade Holandije na Royal Academy of Art u Hagu i diplomirao na Odseku za 3D umetnost 2009. godine. Master diplomu je stekao na Hochschule für Bildende Künste u Hamburgu u klasi profesorke Jeanne Faust na Odseku za proširene medije 2012. godine. Član je ULUS-a od 2018. godine. Svoje performanse izvodio je na prestižnim internacionalnim i domaćim festivalima, izložbama i umetničkim rezidencijama među kojima su Reims Scenes d’Europe 2015, Rems, Francuska; CSW/CoCA, Torun, Poljska; G12HUB, Beograd, Srbija; solo produkcije: Kampnagel, Hamburg, Nemačka; Les Halles de Schaerbeek, Brisel, Belgija; Holandski filmski Festival, Utreht i TENT Roterdam; Netherlands Media Art Institute, Amsterdam, Holandija; CIRCA art actuel, Montreal, Kanada; Live Art Development Agency, London, Velika Britanija; YFV, Sijetl, The Tank, Njujork, SAD; 57. Oktobarski salon, Beograd, Podroom galerija, Kulturni centar Beograda, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Srbija; Treći program Hrvatskog radija, Zagreb… Njegov rad je uvršten u knjigu ‘Performance Art in Eastern Europe since 1960’ Amy Bryzgel, i druge značajne knjige i kritičke tekstove.

TRANSFIGURATION, three days durational performance @CZKD, Belgrade

photo design. Vladimir Opsenica

For English, please scroll down.


Likovni program CZKD 2021 – Umetnost, kritika, politika
Branko Milisković TRANSFIGURATION/ TRANSFIGURACIJA
1/2/3.09.2021 od 18-21h


ULAZ SLOBODAN


TRANSFIGURATION/TRANSFIGURACIJA je performans dugog trajanja (durational performance), kojim Branko Milisković tokom tri dana, izvodi svoja tri najzahtevnija performansa, koji su nastajali u poslednjih petnaest godina. Prvi dan PASSION, Pasija odnosno stradanje, otelotvorena je personifikacija žaljenja. Androgina figura STABAT MATER, korača pored grobnih parcela, pevajući u agilnom operskom stilu u trajanju od tri sata. Kroz tri prve strofe trinaestovekovne himne Mariji, koja stoji pod krstom i oplakuje svoga sina, Isusa Hrista, pod nazivom STABAT MATER DOLOROSA (Stajala je uplakana majka), oplakuje ljudsko stradanje, i na taj način, samu sebe transformiše.
Drugog dana, METAMORPHOSIS/METAMORFOZA, nago telo, originalnog naziva ‘710196’, postavljeno je na stolu, intenzivno prisutno, a publika je pozvana da ga u tišini obilazi, da mu se približi i na taj način postane deo mizanscena.
Treći dan, TRIUMPH/TRIJUMF, dan Pobede, predstavlja finale transfiguracija. Tokom tri sata, Milisković na sceni salutira crvenom zastavom, simbolično objavljujući trijumf nakon stradanja, pobedu života i poziv za borbu.

Branko Milisković (1982) Beograd, studirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, bio je stipendista Holandske vlade na Kraljevskoj akademiji umetnosti i dizajna, KABK u Hagu, Holandija i diplomirao na odseku vizuelnih umetnosti, Master studije završio je na HFBK – Hochschule für Bildende Künste, Akademiji umetnosti u Hamburgu na odseku za proširene medije. Od 2005 godine radi u polju živog performansa, modernog teatra, kabarea, radija, fotografije i videa. Prvu samostalnu izložbu pod nazivom ‘’ATTENTION ! HERE I AM’’ (Pažnja! Ovde sam) imao je u Galeriji 12HUB u Beogradu. Svoje performanse izvodio je na internacionalnim i domaćim festivalima, izložbama i umetničkim rezidencijama, među kojima su: Reims Scenes d’Europe, Rems, Francuska; CSW/CoCA, Torun, Poljska; G12HUB, KCB i Bioskop Balkan, Beograd, Srbija; solo produkcije u Kampnagel teatru, Hamburg, Nemačka; Les Halles de Schaerbeek, Brisel 2011-2014, Belgija; Holandski festival filma i TENT Roterdam, Holandija; Kaai studio, Brisel, Belgija; CIRCA art actuel, Montreal, Kanada; Live Art Development Agency LADA, London, UK; 57. Oktobarski salon, Beograd, Srbija; YFV festival, Sijetl, USA; Srpski kulturni centar, Pariz, Francuska; The Tank, Njujork, SAD; Kontejner, Zagreb, Hrvatska; MileZeroDance, Edmonton, Kanada, itd. Njegovi radovi nalaze se u Kolekciji Oktobarski salon, Savremenoj galeriji u Smederevu i privatnim kolekcijama.
http://www.brankomiliskovic.wordpress.com

Urednik likovnog programa CZKD: Dejan Vasić
Likovni program CZKD 2021 podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Fond Sigrid Rausing.


https://www.czkd.org/2021/09/branko-miliskovic-transfiguration-transfiguracija/


English

The Visual Arts program CZKD 2021 – Art, Critics and Politics
Branko Milisković TRANSFIGURATION
1/2/3.09.2021 od 18-21h


ENTRANCE FREE


Transfiguration is a durational performance in which, Branko Milisković, over a period of three consecutive days, performs three of his most demanding performances, produced over the last 15 years of his career.
The First day entitled PASSION is the embodiment of mourning. Androgynous figure STABAT MATER, walks among the tombs and sings in opera manner for three hours. The first three lines of a 13th Century hymn to Mary, who stands at the foot of the Cross and mourns her son, Jesus Christ, entitled STABAT MATER DOLOROSA (lat. The sorrowful mother was standing), she mourns human suffering and thus transforms herself.
The Second day, METAMORPHOSIS, nude body originally titled “710196”, is positioned on the table, intensively present, and the audience is invited to come on stage, to surround it and walk around it in silence, and become part of the entire mise en scène.
The Third day, TRIUMPH, the day of Victory, is the culmination of Transfiguration. For three hours, Milisković waves the red flag, symbolically announcing the triumph after the period of suffering, victory of life and call to struggle.

Branko Milisković (1982) Belgrade, studied Sculpture at the Faculty of Fine Arts in Belgrade, and he was granted a scholarship by the Dutch government at the Royal Academy of Arts, KABK in The Hague, The Netherlands, where he graduated from the department of visual arts. He has earned his Master degree from HFBK – Hochschule für Bildende Künste, Hamburg, Germany, department of Time Based Media. Since 2005, he has been active in the field of live performance, contemporary theatre, cabaret, radio, photography and video. His first solo exhibition ‘’ATTENTION! HERE I AM’’ was produced by Gallery 12HUB in Belgrade. He performed and exhibited on a number of international and local festivals, exhibitions and residences, such as: Reims Scenes d’Europe, Rems, France; CSW/CoCA, Torun, Poland; G12HUB, Cultural Centre of Belgrade and Cinema Balkan, Belgrade, Serbia; solo productions at Kampnagel teatre, Hamburg, Germany; Les Halles de Schaerbeek, Brussels 2011-2014, Belgium; Netherlands Film Festival and TENT Rotterdam, The Netherlands; Kaai studio, Brussels, Belgium; CIRCA art actuel, Montreal, Canada; Live Art Development Agency LADA, London, UK; 57. October Salon, Belgrade, Serbia; YFV festival, Seattle, USA; Serbian Cultural Centre, Paris, France; The Tank, New York City, USA; Kontejner, Zagreb, Croatia; MileZeroDance, Edmonton, Canada etc. His works are part of the October Salon Collection, Gallery of Contemporary Art in Smederevo/The Museum of Smederevo and several private collections.

http://www.brankomiliskovic.wordpress.com

CZKD Visual Arts program editor: Dejan Vasić
The Visual Arts program CZKD 2021 is supported by the Ministry of culture and media of the Republic of Serbia and Fond Sigrid Rausing.


https://www.czkd.org/2021/09/branko-miliskovic-transfiguration-transfiguracija/